On a day like this…

Znate one dane kad vam se jednostavno ne da izvuci iz toplog kreveta,pa kunjate i kradete jos samo pet minuta vremena ??? Danas je takav dan ! Iako sam legla u neko pristojno vrijeme,jutros oko devet sam jedva oci otvorila,proskiljim na jedno,pa na drugo,pa se uspravim,pa shvatim da tata jos nije zalozio grijanje,pa se opet uvucem pod jorgan…podvijem noge toliko da mi koljena dodiruju bradu – apsolutno nespremna da se suocim sa novim danom.Ne,to nisam ja..al lici na mene :) Pogled na sto –  knjige su jos tamo,nisu se same nekim cudom procitale i naucile..Nekako mi se ne uci danas… Ah,sta da se radi – takav nam je studentski zivot ! Sva sreca pa spremam ispit do kojeg mi je stalo,pa se nekako i natjeram na knjige ! Ustajem poprilicno smorena,navlacim moje rozike (papuce) i odgegam kroz kucu – sama sam,starog ni na vidiku..

Pogled kroz prozor,samo sivilo..jbmti ovakav dan..gdje je ljeto,gdje je sunce? Sad bih tako izasla na moju terasu sa kafom i nekako prezivjela dan..ali ovako…

Nervozna sam dosta zadnjih dana,nekako mi nista ne podize raspolozenje…osjecam prazninu u rukama,treba mi akcije,nekakvog rada..Prije sam isla na ples,pa sam tako trosila energiju i stvarala novu,pa kursevi engleskog…bogme,ova zima je skrta,recesija ubija u pojam..stalno sam u kuci,i to me ubija..bilo sta da mi padne na pamet,zato treba novca,a ja ga nemam – student 100% !

Vucem se dobar dio jutra po kuci,i na kraju,sta cu,znam da mi nema druge,one knjige me cekaju,a cekanje im dobro ide,pa kuham veliku solju svog kaFucina ,pustam Norah Jones i Natalie Cole (danas je dan za malo jazz-a) i sjedam za sto..Spisak od samo 145 knjiga za jedan ispit,od antike preko renesanse pa do modernizma..od Homera,preko Bokaca pa do Eka..Samo jedno mi preostaje da prezivim dan – SEKSPIR !!! Njega mogu bilo kad,bilo gdje..mislim da citam,a ne to sto ste pomislili…! Sram da vas bude !

Sekspir je moja velika ljubav..a kako i ne bi bio kad stihovi koji su izasli iz njegovog pera,iako posuti onom finom prasinom starosti i patine,su nekako jedini koji su sposobni adaptirati se i u ova moderna vremena :

„O,u sta ljubav pretvori mi zjene, sto gledajuci i ne vide pravo :

Il’ ako vide,tad od pale mrene sve u sto glede ne prosude zdravo?

Varavoj zjeni kad je nesto krasno,sto vrijedi da svijet drugacije sudi?

Al ako vrijedi,tad je posve jasno : ne vidi ljubav ko i drugi ljudi.“

I sta mi drugo preostaje,nego zavuci se u te stihove…Jer na dan poput ovog,kad nisam ni neraspolozena ali nit skacem od srece,kad sam usamljena al mi drustvo nije potreba nit zelja..na dan poput ovog knjigama se ipak vratim !

Evo,vec je pola dana proslo,moja treca solja kaFucina je vec tu..knjiga u krilu,stihovi u glavi…i opleti 🙂 Kad nece brdo Muhamedu,Muhamed ce brdu !

Lijep dan vam zelim !