Zalutale misli

  • Pogled kroz prozor,sranje,opet siv dan !
  • Da li da prvo pijem kafu ili jedem ?!
  • Uh,pa ja danas postim,nista od kafe…
  • Komsija,pa koliko dugo ti treba da skontas da smece ne ide cetvrtkom ??? I ne,nece nestati samo od sebe,cak i ako ti se pravis lud i ignorises ga…
  • Jooj,knjige,ucenje,ima li tome kraja ?
  • Bas su glupi ovi navijaci,kakvu sliku samo o svom narodu ostavljaju ?! I onda se bune sto cijeli svijet misli kako smo mi divljaci…
  • Vera sutra brani diplomski,sta da joj kupim ?
  • Dobro mama,uzela sam vino,oladi malo…Boze jos cu alkos postati !!
  • UCIM !!!
  • Gdje li je mama samo ostavila onu cokoladu ?
  • U poznopraslovenskom morfoloska struktrura imenica i glagola bila je dvodijelna (osnova+nastavak)
  • Boze,ja ovo nista ne kontam,koja glupost !
  • Piski mi se……opet !!!!
  • Sto mi se Bambi ne javlja ???
  • Sranje,rucak !!!!!
  • Uh ,dobro je,tata ga je obisao !
  • Kafaaaaaaa ! I need coffee ! Grrrr !
  • Sufiks kao morfema. Nulti sufiks…..govno sufiks,o pardon,mislim na posesivni sufiks !
  • Tata nalozio grijanje,like za tatu 😀
  • Zaljubljena sam u radijator,majke mi !
  • Uci Jovana,uciiiiiii ! Ne zvernjaj uokolo !
  • 27 njih trenutno online na FB-u !
  • Slusam Gibonnia !
  • Ej,pa nas dvoje se jos nismo culi danas. A mogao bi i on nekad prvi da trzne ! E sad bas necu prva ! Uvijek ja prva trzam !
  • Ova Mahlat rastura.Hocu i ja tako da pisem !
  • Sta ce meni koji ***** ova uporedna gramatika slovenskih jezika ? Ok jeste fazon sto znam procitati natpise u crkvi,zapravo bas mi je to fazon…Ali ipak,sta ja imam od toga ?!
  • Slusam Yammat ! Prija mi taj zvuk zadnjih dana !
  • Uz tebe ne bojim se
  • Hahaha…nesto mi palo na pamet,jao hihihihi !
  • Boli me glava,jos samo mi fali da se prehladim ! 😦
  • Zasto se kaze da svaki muto nosi zuto ?
  • Slavko mi dodje ko enciklopedija 🙂 Hvala !
  • A sto me zivcira kad mi neko posalje zahtjev na FB a tri dana prije prosao pored mene ko pored duha. Ja da ti popunjavam brojno stanje na fb !?  Necu !
  • Obrisala par nepotrebnih ljudi sa fb-a 🙂 I am bad,I am sooo bad !
  • Volim Balasevica i Miku Antica…najljepsa poezija ikad pisana ! Nema dalje !
  • Volim sto volim 🙂
  • Tek 17h a skoro mrak…uzas.
  • Kaze mi tata da je vrijeme da se udam ?!?  WTF ? Jel to fin nacin da mi kaze da sam mu dosadila ???? Ili samo zeli unucice ? 😀 Bolje mu je da mi ne daje ideje,hihihi !
  • Ako vidim jos koju sliku neke ribe u wc-u roknucu se….seksipil + korpa prljavog vesa = BLJAAAK
  • Boze kakve sam sve gluposti napisala !!!

Preporuka : THE FRAJLE

Mnogo su me odusevile ove cure,njihovi glasovi,pa vam preporucujem da poslusate,ako vec niste culi za njih..

Najvise volim obrade ove dve pjesme „Stranac u noci“ i „Still haven’t found“


O prijateljstvu

Prijateljstvo se zove ljubav izmedju coveka i coveka… – J.Ducic

Nikad nisam bila jedna od onih koji imaju hrpe prijatelja i kao svi su mi oni najbolji. Ne ! Ja sam uvijek imala par najboljih prijatelja,obicno su se mogli nabrojati na prste jedne ruke,nekoliko veoma dobrih prijatelja,i kategoriju OSTALO

Zivot me naucio da muskarci su jako dobri prijatelji,i da oni mnogo lakse funkcionisu u vecim grupama od cura,cure,cim nas je vise od dve,imaju jednu vise curu za tracanje,dok doticna nije prisutna. I to je opsta istina !

Ja kao neko ko je jako sazaljiv,samim tim i naivan,pa mi je lako podmetnuti pricu,bar bilo nekad,sam uvijek bivala izbacena iz takvih grupica,ili bi sama otisla,jer nisam mogla da se drzim tih klika i njihovih pravila.. Vidjela da ja to ne umem,cak ni kad sam sustala za kategoriju odraslih..E,ako ne ide,ne ide…oprala sam ruke,i okrenula se onom sto ide..

I tako,sad imam par najboljih prijatelja…

Dve najbolje znam cijeli svoj zivot,i one su vec posebna kategorija,negdje izmedju  prijateljica i sestara,znam da su tu,znaju da sam tu.

Imam i jednog najboljeg prijatelja,koji me je uvjerio u kvalitetu muskog prijateljstva. Hvala mu na tome !

I ima ONA,moja naj,najbolja prijateljica,koju od svih njih najkrace poznajem,ali dovoljno dugo da se kao srodne duse prepoznamo,i, kako nas osim ciste volje da se druzimo nista drugo ne veze,ni fax,ni posao,ni rodbina,ni hobi..ta ljubav  raste sama iz sebe…

I naravno moja sestra,ali ona mi je i mama,i tata,i sestra,i brat,i psiholog,i pedagog…to je posebna prica !

Imam i par veoma dobrih prijatelja,sto iz srednje skole,sto sa fakulteta,koje cesto vidjam,a i kad ih ne vidjam,upucena sam u njihov zivot,i sretna sam zbog njihove srece,i tuzna kad tuguju.

OSTALO su oni koje pozdravim u gradu kad se vidimo,iz kurtoazije ih pitam kako su,sta rade,ali me puno ne dotice njihov zivot,kao ni njih moj.

E,s vremena na vrijeme,poneka osoba iz te kategorije mi pokusa banuti u zivot ( a postoji razlog sto su te osobe u toj kategoriji ),i u ime naseg „prijateljstva“ mi zatrazi kakvu uslugicu,prokomentarise moj zivot,da sebi za pravo da mi da kakvu kritiku i tako…

Bas skoro je jedna OSTALA navalila na mene da se druzimo,da se volimo…i to takvim tempom da sam se vec zapitala sta treba od mene..

Naime,doticna osoba je cula da sam ja u vezi,pa je samo htjela da cuje koji trac..sad,to meni i ne bi toliko smetalo,ajde de,ako ti je toliko stalo,ali kad je ta osoba,na moje da nemam trenutno vremena,sto je istina, rekla onu CAROBNU izjavu „ma da,sad kad se ima decko nema se vremena za prijatelje“ pogodila je pravo u metu ! Bulsseye !

Na tren sam se cak zamislila da li je u pravu,da li sam zbog zaljubljenosti koga zapostavila…Hvala Bogu,samo na tren sam se to zapitala !

Moje prijatelje redovno vidjam,znam sta se sve kod njih desava,i nisu zapostavljeni.

Odgovor je bio : “ Ne znam sta pod tim mislis,ali to nije tacno,ja nisam takva,ako ne vjerujes,pitaj moje prijatelje! “

Mislim da je persona skontala,ili se bar nadam…

Citam juce ovaj tekst kod Drvene,i pomislih,bas je u pravu..

Da mi je to rekao neko od mojih prijatelja,ja bih se zabrinula,i pomislila da su u pravu,jer oni me najbolje poznaju,i oni imaju pravo da to kazu..pa cak i ako ja mislim da nisu u pravu,oni imaju pravo na svoje misljenje. Ali cak i moji najbolji prijatelji razumiju da,kako se odrasta,i kako se dolazi u godine kad se neke druge vrijednosti cijene,kad se pocne razmisljati o porodici,da se vrijeme koje se provodi sa prijateljima polako smanjuje,a vrijeme koje se provodi sa partnerom povecava. To je sasvim normalna stvar,i tu nema ljutnje. Mozda dok smo bili u pubertetu,pa i sve do skora,ali svaka svome jugu leti. To je jednostavno zivot. Nekad radije satima ne radim nista u drustvu osobe koju volim,nego da popijem kafu na brzinu sa prijateljima. To ne znaci da ja manje volim svoje prijatelje,da mi ne trebaju vise,to samo znaci da odrastamo. I necu se uvrijediti kad oni kazu da bi subotu vece radije proveli u kinu sa momkom,nego se opijali sa mnom u klubu. Stvarno necu !

Edit : moram reci i to da postoji jos jedna kategorija,pod imenom RECYCLE BIN 🙂

Mislim da ime govori sve 😀

B(r)LOG…( sve je poslo naopacke za vrapce i macke )

Nesto razmisljam ( da,ja to ponekad cinim ) – bilo bi idealno naci kakav brlog i prespavati jesen i zimu !

Ta ideja mi je tako privlacna,da se jasno mogu zamisliti u nekom udobnom,toplom sobicku sa nekim medom,i spavam,spavam..

Jesen i zima su mi nekako sumorni sami po sebi,a jos kad tome dodam i hrpu obaveza koje fakultet nosi sa sobom,ispite,gomile knjiga koje treba procitati,i skripte koje treba kopirati pa podvuci…vec mi se stvori onaj oblak iznad glave u kojem samo stoji “ zzzzz – ona spava !

Ja sam meteoropata,onaj istinski,i ovisna sam o suncu.

Prija mi samo ona pitoma,blaga i suncana jesen kad uzivam u sustanju lisca ispod mojih cizmica,i dovoljno toplom danu kad mogu popiti kaficu u basti kafica u nekom ugodnom drustvu,ili citati knjigu na terasi..

Eto,stvarno ne trazim puno,samo vise suncanih dana,a oni me pokrecu za druge stvari…

A mozda da se preselim negdje gdje ima puno suncanih dana ?

Hmmm…

A mozda da nadjem neke dobre strane jeseni i zime (ako ih ima) ?!

Eto,vise cu pisati,jer cu cesce biti u kuci,sto znaci vise sati nepotrebnog analiziranja svega i svacega..

Mozda je b(r)log dobar za blog ?!

Mislim da cu morati naci neki cilj za proljece,na kojem cu raditi preko jeseni i zime,cisto da sebi paznju skrenem na nesto drugo od stalnog gledanja kroz prozor,i proklinjanja kise koja pada,i pada,i pada…i OPET pada…

Da,to bih mogla…

Sta ce to biti,ostaje mi da skontam..budem javila 🙂

Do tada…javite mi kako vi uzivate u jeseni,pa da vam ukradem fazon 😀

I evo pjesmica,nekako mi je jesenska 🙂

Rasipanje

Nema me…

Evo,stojim pred ogledalom,i fino me nema,nema mog odraza..A kad se dodirnem,ima me i više nego što bih htjela.

( Rasipam se,ili se to skupljam _!? )

Nije mi jasno više..kako to da tebi dajem sve od sebe,i šta imam i šta nemam,a opet me ima više nego što me je prije bilo..Koji su to zakoni,od kuda sad to ?

Trošim svoja čula,svoje riječi.

Skupljam i zadnje atome snage i izlazim na ulicu.Ti ljudi što gledaju u mene,da li me vide ? Uostalom ,šta to oni znaju..NIŠTA!

Ne znaju oni koliko sam čekala,sve dok čekajući nisam počela da nestajem u ovom svijetu i duplam se u onom tamo.

Dve JA u ogledalu..a pola mene ovdje,u njihovom svijetu. Njihov svijet,ha! Njihov glupi svijet,eto im ga !

Ništa oni ne znaju..

Ne znaju oni da sam dane curila,kao što pijesak curi u satu.. Ma kakve dane,godine sam curila. Sve da bi me bilo više,ili bilo manje,kako okreneš. Valjda to zavisi sa koje strane me gledaju. Sa koje strane se gledam.

Nekad,vidiš,ni sama ne znam na kojoj sam to ja strani. I ko koga tu gleda zapravo..

Trošim se,od mene se odvajaju riječi,a nikako da kažem šta bih htjela.

Trošim se,eno komad mene visi na onom trotoaru gdje sam te čekala, i još komad mene u onoj čaši pluta..ostao je gutljaj kafe koju nisam popila. Nisam mogla,dušu sam u nju presula.

I komad mene u onom izdahu,koji se stopio sa maglom,i krenuo put neba,i dalje,dalje..

Bože,nekad mi se čini da sam se smanjila,da me i ovako male,više nema..ne vide me ljudi ovako rasutu. Trošim se,riječima,čulima,trošim se u trošenju..

A,od kad si tu,kao da me nikad više nije bilo .


од Jovanine hronike Објављено у Art & Books

Kafa usrećuša za dolce vita

Prave prijatelje mogu nabrojati na prste jedne ruke..i davno sam naucila da se stedim pred ostalima,da se ne rasipam,ne dajem…Ali i da radim na ovim prijateljstvima sto imam..i znate sta..ta praksa mi se i najboljom pokazala..

Sve vise uocavam da kad nekome govorite o svojoj sreci ( a svaki covjek voli da kaze da je srecan,ako vec jeste),da vam ljudi pomalo zavide a pomalo se raduju zbog vas,pa na koju stranu pretegne…

Bila sam i ja nekad ljubomorna na tudju srecu,ali vise u smislu da i ja istu zelim za sebe,bez da tudju narusim…a sad,zaboli me srce,kad u necijim ocima jasno procitam da se ne raduje mojoj..

Ima nazalost takvih ljudi koji ce lakse da podnesu svoju tugu ako je neko skupa sa njim tuzan…

Kafa depresusa sam mnogo popila,taj okus gorci isuvise da bih pristala na to opet..Pokusavam da se sto manje okruzujem ljudima koji mi bukvalno kradu energiju,crpe je iz mene..

Trebalo mi je dugo da shvatim da jedno moje NE,NECU,NE MOGU…nece nikog ostetiti,koliko bi mene moglo ako ih ne izgovorim..

Juce mi je dan bio sav ,da ne kazem kakav…jos od jutra je tako poceo,a kad vam jutro tako pocne,rijetko da zavrsi dobro…

Ali….

Vec dugo vremena zbog,sto mojih,sto njenih obaveza,moja najbolja prijateljica i ja ne stizemo da popijemo nasu tracarusu,a kamoli razgovorusu od par sati,kao sto smo nekad znale..Jbga,zivot namece svoj ritam nekad !

Ja nadrndana hodam po kuci,ne mogu da ucim,nece me nesto,pa se jedem sto me nece,pa mi samo jos gore,i tako u krug..

Ona zove da popijemo kafu,znam da i njoj treba razgovor,ali sam stvarno premorena da idem do grada..a ona sa posla..kazem ja njoj fino da dodje do mene,ja ionako sama,vani sunce,popicemo kafu na terasi,odmarati oci na tek pokosenoj travi…

Ja na brzinu spremim nesto da pojede kad dodje,ipak je sa posla,dok ona jede,kuham na kafu,i serviram kolac,i onako,vec zeljne jedna drugu da bar vidimo,izlazimo na terasu,skupljamo se u onim stolicama sa soljicama tople kafe u rukama,i opleti…

Sad kad razmislim,i nismo se nesto ispricale,da sad kazem da smo olaksale dusu,ali ti sitni razgovori,i minuti tisine,kad znam da ONA zna sta ja to sutim,i ja isto tako za nju,ti minuti su ono sto nam treba zapravo…navikle da pijemo kafu skoro svaki dan skupa,ovaj nam ritam i ne odgovara bas,kad se ne vidimo po skoro mjesec dana..

I tako,ona dodje da ja nju saslusam,i ne rece zapravo puno…a nekako ispade da ona je mene saslusala,a opet,ni ja nisam rekla puno toga..

Kao sto znate,ja sam ovisnik o kafi…

Ne pijem gorku kafu nikad,sto metaforicki,sto doslovno..

Pijem slatku,za sladak zivot…!

A vi,kakvu kafu vi pijete ?

kisses and hugs



Sta pamtimo a sta zaboravljamo ?

Da li se i kada pitate sta pamtimo a sta zaboravljamo ?

Sta bi radije pamtili a sta zaboravili ?

I kako zapravo pravimo izbor ?

Danas sam gledala film,kojem ni ime ne znam,jer sam se ukljucila nekih par minuta nakon sto je poceo,ali me ostavio u nekim pitanjima !

Rijec je o muskarcu i zeni u starijim godinama,ona pati od Alchajmera,i on je ,na njenu molbu ostavlja u staracki dom gdje ima pravilnu njegu. Redovno je obilazi ali ona nakon nekog vremena ga vise ne prepoznaje..Ipak on je uporan u svojim obilascima,citanju njenih omiljenih knjiga…ili je to ljubav uporna..Ne znam !

Zamislila sam se u toj situaciji..imam nekih sezdesetak godina,i gubim pamcenje..

Okrutan je to zivot..okrutan je mozda i blaga rijec.

Tek sam na pocetku zivota,sa svojih dvadeset i pet nisam zapravo prosla nista,a vec imam gomilu sjecanja koja zelim sacuvati u sebi,da se ne zaborave,da se sacuvaju od zaborava i prasine.

Moje prvo sjecanje – selo,ja u prasini sa bakinim soljicama za kafu,mama koja galami i baka koja mi ih ipak daje..To je jedino sjecanje koje imam za nju,umrla je kad sam imala cetiri godine.

Neke djecije igre,polazak u skolu,svadje sa sestrom,prva knjiga koju sam procitala sa pet godina..

Prvi izlazak,prvi poljubac ( ok ,njega bi radije da zaboravim,nije bio bas nesto  🙂  ).

Rodjendani,prijemni ispiti,prvi polozen ispit..

Moj mozak je cudna stvar..pamtim ja i velike stvari,ali pamtim takve gluposti,kao sto su pjesme koje su svirale u nekom trenutku,razgovori oko ne bas nekih posebno vaznih tema koje znam od rijeci do rijec,pogledi,vrijeme,moj osjecaj,ono sto mi je u tom trenutku palo na pamet..

Nekad me zacudi sta sve pamtim..ali sad kad sam gledala taj film,kad vidim kako je bolno kad se ne sjecas,kako je to bolno i za onog ko se ne sjeca,i za onog koga se ne sjecaju..pitam se – trudimo li se mi dovoljno da zapamtimo vazne stvari ??? Trudimo li se dovoljno da zapamtimo one „nevazne“ stvari ???

Kad prevazidjemo onu djeciju fazu skupljanja salveta,ulaznica,omota cokoladica i praznih bocica parfema,koje su samo djeciji pokusaji da sve ostane kako jeste…?

Kad postanemo „odrasli“ i pocnemo da uklanjamo sitnice sa nasih polica jer one nicemu ne sluze i skupljaju prasinu ?

Kad se odreknemo klinca i klinceze u sebi i pristanemo odrasti ?

Zasto je taj prelaz tako neuocljiv?

Mnogi ljudi pisu bas zbog toga sto zele da sve ostane sacuvano,njihove misli,rijeci,osjecaji…

Kazu da sto nije na papiru to i ne postoji..

Lud pamti a pametan zapisuje..

Valjda zato i ja imam potrebu da pisem,da ostavim trag,da se ne zaboravi..

Da ne zaboravim !

Zaboraviti druge,zaboraviti mjesta,dane,godine,lica,knjige,osjecaje…teska je to osuda !

Jer zaboravljanjem svega toga,ljudi zapravo zaboravljaju sebe..

Zato treba slaviti svaki dan,svaku emociju..i boriti se protiv zaborava,sto protiv onog na koji te mozak prisili,sto protiv onog na koji mi prisilimo  mozak..!

Dante,pakao,Pavic,slikanje cajem i skoljka

Trenutna temperatura u mom gradu = deseti krug Danteovog pakla ! (mislim da to sve objasnjava)

Ja trenutno gorim,sto od tog paklenog kruga,sto od onih zenskih dana kad ti tijelo poludi pa cas ti je hladno cas vruce,kunem se,da nisam u tim danima,mislila bih da sam u menopauzi ! PMS je zapravo stalno ON…Predmenstrualni sindrom,period menstrualnog sindroma i postmenstrualni sindrom..I have pms and a gun,do you have something to say ???

Rokovi zavrseni,napokon..nesto se dalo,nesto se palo…ali to tako ide u zivotu,zar ne ? Uglavnom,jedan ispit,meni jako bitan je polozen,i to devetkom,a profa je jako rijetko daje,a ja,koja sam se i dusom i tijelom dala tom ispitu,imala sam jedan od onih trenutaka kad znam,znam i shvatam sto se shvatiti treba,i vidim da sam gdje treba da budem..

I ipak..ja i dalje radim sta??? Citam…. Pavica i predeo slikan cajem…

S vremena na vrijeme,kad napravim pauzu da upijem blagoslov tih rijeci,bacim pogled navise na police,i ugledam Sekspira,Drzica,Selimovica…pa pogled spustim na jednu skoljku,koja se skoro uselila u moju sobu,zauzela mjesto na polici kao da je uvijek bila tu..bas kao i osoba koja mi je poklonila tu skoljku .



Balasevicu,nisi fer…

Ako se zelim posteno isplakati,imam isproban nacin – slusam Balasevica. Taj zna svoj posao i vise nego dobro.

Ma kako da sam happy ako cujem neke njegove pjesme,a imam svoju listu takvih,postanem prava cmizdra..

Zasto je to tako,stvarno ne znam…

Jaroslava,D-mol,Ne lomite mi bagrenje,Lakonoga…Ne volim januar,pa i ona kojoj uvijek zaboravim naziv,a znam da govori o suncokretu i ima ove stihove „tvoja je sreca samo tvoja stvar,al zato tvoja tuga..“ ,e ta me dokrajci !

Ma Balasevicu,nisi fer..kad ti kazem pravo nisi !

Al da ga ne ocrnim bas skroz,ima jedna pjesma koja me dize sa stolice odmah..i uz koju bih mogla skakati po cijeli dan…

Zato,za moju dusu,a i znam da ce neki jos da se pronadju u njoj,a i za sve tamnokose ,postavljam ovu pjesmu..radije nju nego ove gore navedene,jer ako ih samo cujem,krenuce suze,i lavina,i onda ode sve u tri lijepe….Khmmm,znate vec 😀

Zato,let the music play 🙂

Sreca….“tell me all about it“

…Topot bosih nogu po parketu je odzvanjao u tisini…Zacuo se sum vode i lupanje sudja..pravila je kafu,jutarnju…

Negde u pozadini sobe,lagan uzdah i okret u krevetu…posteljina je zasustala..

Pogledala je i nasmijala se tiho. Taj mali znak srece skoro da  je bio i nevidljiv.

Prisla je prozoru i pustila sunce unutra. Bilo je i vrijeme…

Jos jedan zvuk posteljine i jos jedan osmijeh.

Ispijala je kafu pomalo lijeno,stojeci uz prozor,uzdizuci se na prste poput balerine,provjeravajuci elasticnost svojih stopala.

Kremast ukus vruce kafe ,pricinjavao je zadovoljstvo njenim culima,a njene usne cinio meksim i slatkim,poput cokolade. Negdje u njoj se probudio leptir,zamahnuvsi krilima,stvarajuci vrtloge i oluje…

Vani su prolaznici zurili na posao,zurili u obaveze koji nosi novi dan,svako zaokupljen svojim mislima. A njene  misli nakon dugo vremena nisu lutale uokolo…

Jos jedan zvuk posteljine,treci po redu..nedostajala je tamo..

Prisla je krevetu,i spustila se kraj njega. Skupivsi se u narucju te tako bliske osobe,upijajuci njegov vec pomalo izblijedeo losion,po ko zna koji put je pomislila na sunce..opet…i nasmijala se vec zatvorenih ociju.Presla je prstima po njegovom licu,lagano,da ga ne probudi. Uvukla je svoju glavu pod njegovu bradu,uklapajuci se kao sto se slagalice  uklapaju savrseno jedna u drugu. Tu joj je mesto. Za samo tren je osetila tezinu ruke na svojim ledjima. Stare navike je tesko odbaciti,te divne stare navike..Sve je bilo bas taman…ni previse,ni premalo…bas onako kako treba.

Jutro je vec uveliko svanulo,ali pet minuta jos nece pokvariti dan,zar ne ?

Dan je ipak sladji kad zapocne malo kasnije…